|
САГРИЈЕЛОВИЋ
Грб Сагријеловића налази се у свим илирским грбовницима, али података о тој племићкој породици нема.
|
|
САНКОВИЋ
Грб Санковића спада у најзагонетније у нашој хералдици. Њихов хералдички симбол је познат на основи печата а најстарији пример је из 1369. Постоје мишљења да је знак Санковића стилизована котва, монограм речи Хум, стилизовани мотив људског лица са истакнутим очима или да је у питању неки сада већ заборављени предмет итд. У "илирским" грбовницима се грб Санковића не појављује. Реконструкција грба на слици је заснована на представи печата из 1391. Боје нису поуздано утврђене али се претпоставља да су то црвена и сребрна као на већини грбова наше властеле.
|
|
|
SEMP.
Ово је сложени грб - грб (Дон Педра) Петра Охмућевића:
у левом горњем и у десном доњем делу штита налази се грб Охмућевића;
у левом доњем делу грб је Ковачића;
у десном горњем делу грб је Радимировић-Ивановић;
у средини штита је грб Јабланића.
Овај сложени грб остао је безимен.
|
|
СЕНЧЕВИЋ
У време после смрти краља Твртка I (1391) слаби централна власт и јачају снажни феудалци. Међу најмоћнијим велможама тога времена су Сандаљ Хранић, Стефан Вукчић, херцег Св. Саве, браћа Санковић и војвода Хрвоје Вукчић Хрватинић, херцег сплитски. Браћа Санковић (Сенчевић) су били казнац Санко (латински Сенцо) и жупан Градоје. Сенков син жупан Бијељак. Средиште њихових поседа било је Невесиње. Да су Сенчевићи једнако Санковићи, објашњено је у чланку Константина Јиречека «Властела хумска на натпису у Величанима» објављеном у Гласнику земаљског музеја, 1892. стр. 284.
|
|
СЕСТРИЧИЋ
За племићку породицу Сестричић, нема података.
|
|
СИТНИЧАНИЋ
У грбовнику Корјенић - Неорић стоји за ову племићку породицу да потиче са Косова Поља. Других података о овој племићкој породици нема.
|
|
СЛАДОЈЕВИЋ
Име тепчије (титула Тепчије још увек није довољно позната) високог дворјаника Сладоја налази се на повељи бана Твртка I Котроманића од 1. јуна 1367. У Корјенић – Неорићевом грбовнику стоји да племићка породица Сладојевић потиче из Имотског.
|
|
СЛАВОНИЈА
Овај грб Славоније не одговара оном службеном који је угарски краљ Ладислав потврдио 1496. године, а приказује две реке (Драву и Саву), а међу њима ласицу или куну. Грб Славоније је мењао свој облик. У овом грбовнику се види један од тих облика: три ласице на белом пољу.
|
|
СЛИКА БОГОРОДИЦЕ
На овој слици треба уочити амблем Босне (две црне чворасте гране и на њима две црначке главе са крунама), па се може закључити да је уметник хтео приказати Богородицу као заштитницу Илира и као заштитницу Босане.
|
|
СЛИКА СВЕТОГ ЈЕРОНИМА
Свети Јероним је заштитник Илира.
|
|
СЛИКА СВЕТОГ КУЗМЕ И ДАМЈАНА
Света браћа Козма и Дамјан, заштитници куће Немањића
|
|
СМОКРОВИЋ
О племићкој породици Смокровић (Смокроновић) нема података.
|
|
СОЈИМИРОВИЋ
За племићку породицу Сојимировић постоје податци да потиче с Гласинца (код Сарајева).
|
|
СОКОЛОВИЋ
Соколовићи су позната племићка породица из Босне. Њихово седиште је код Вишеграда. У Борелијевом грбовнику (1700), пише да је ова породица прешла у Ислам.
Познати чланови ове породице су:
1. Ферхад – бег Соколовић, босански санџак – бег од (1573 - 1580), а затим босански беглер – бег од (1580 - 1588) са седиштем у Бања Луци. У Бања Луци је подигао џамију која се по његовом имену зове Ферхадија.
2. Мехмед – паша Соколовић (рођен око 1500. у Соколовићима крај Вишеграда – умро 11. октобра 1579. у Цариграду).
3. Макарије Соколовић, који након обнављања пећке патријаршије (1557) постаје Патријарх српски. Српска православна црква га прославља као светитеља 30. августа по јулијанском тј. 12. септембра по грегоријанском календару.
|
|
СРБИЈА
Овакав грб Србије: црвено поље са белим крстом у средини око којег су поређане четири секире од халебарде (витешко оружје) јавља се у 14. веку.
У време када краљ Драгутин (1276 - 1282) преузима северни део Србије за себе, преузеће ће и овај грб, а краљу Милутину који је владао у јужном делу Србије остао је грб Рашке.
Будући да се од тога доба Србија ширила према северу, овај грб ће добити све већу важност и постаће једини грб Србије.
|
|
|
СТАНКОВИЋ
Грб ове племићке породице налази се у свим илирским грбовницима. Ова породица потиче из Вучевице код Пливе. Три сребрена копита на штиту одају рашко порекло.
|
|
СУДИЋ
Племићка породица Судић веома је угледна породица међу племством. Судићи су преселили у Пољица.
На венчању краља Стефана Томаша и Катарине Косаче – Вукчић био је присутан Судић (име му непознато), витез из Пољица.
Ебусууд, шејих – ул – ислами код Сулејмана Ел Кануни, је члан племићке породице Судић.
|
|
СВИЛОЈЕВИЋ
За породицу Свилојевић нема сигурних података. Александар Соловјев у свом чланку «Постанак илирске хералдике и породица Охмучевић» ( Гласник Скопског научног друштва XII (1932), стр. 98 ) наводи Томаша Свилојевића као писца лажне повеље из године 1268. Наводи такође и Михаила Силађија као заповедника Београда у XV. веку, али с напоменом да је то јунак народног епа.
|
