А Б В Г Д Е Ж З И Ј К Л Љ М Н О П Р С Т У Ф Х Ц Ч Ш







ОБЛАЧИЋ

У историјским књигама Средњега века не спомиње се племичка породица Облачић, али за њу зна народна песма. Раде Облачић је јунак народног епа. У Корјенић – Неорићевом грбовнику стоји напомена да ова породица потиче из Лазарића. Горњи податци су узети из чланка Александра Соловјева «Постанак илирске хералдике и породица Охмучевић» објављен у Гласнику Скопског научног друштва XII ( 1932. ) стр. 97. и из чланка Михаила Динића «Реља Охмучевић» објављеног у Зборнуику радова византолошког института 9 ( 1966. ) стр. 110.
 




ОБИЛИЋ (КОБИЛИЋ)

Милош Обилић (такође и Милош Кобилић у неким изворима) је био српски витез из средњег века, који се често спомиње и у српској епској поезији. Најпознатији је као витез који је убио турског султана Мурата I у Косовској бици. У народним епским песмама и легендама, Милош је слављен као херој натприродног рођења и снаге (његова мајка је била вила или је његов отац био змај; Милош је добио своју снагу кобиљег млека, од чега потиче његово презиме Кобилић или Кобиловић). Имао је изузетног коња по имену Ждрал. Његови побратими су били Милан Топлица и Иван Косанчић, а његова вереница је била Оливера, кћерка кнеза Лазара Хребељановића. <бр><бр>По неким изворима српски витез Милош Обилић је основао тајни витешки ред змаја Св. Ђорђа. На његовом штиту било је представљено Сунце са дванест крака, због чега је витешки ред, заједно са Милошем, чинило дванест витезова. Као знак распознавања витезови овог реда носили су фигуру змаја на кациги. Циљ овог витешког реда било је убиство турског султана Мурата I.
 




ОХМУЧЕВИЋ

Охмучевићи су старо племство. У 14. веку је једна грана преселила у Херцеговину, а затим у Далмацију у Слано. Године 1588. поднео је адмирал Петар Охмучевић захтев дубровачким властима да му се изда потврда о племству његових предака. Одговор је био негативан, јер се у повељама босанских владара, које се чувају у државним архивима не спомињу Охмучевићи. Ова потврда носи са собом тешке политичке и финансијске компликације. Докази Петра Охмучевића потврђени су касније следећим налазима: 1. Спомен плоћа у Зеници из године 1193. на којој се спомиње породица Охмучевића (Вего: Зборник средњовековних натписа, Марко I, бр.252). 2. Докази да је постојала смучка жупа с градом Трухељ крај Крешева ( Гласник Земаљског музеја, 1891.). 3. Печат са грбом Огмучевића нашаст у Болу (Гласник Земаљског музеја, 1904.). Грб са овог печата је индетичан са грбом у овом грбовнику.

 




ОРЛОВИЋ

Према народном предању које се чува у Србији, Херцеговини и Црној Гори, косовски јунак Павле Орловић био је син војводе Вука, заповедника Орлова Града у Србији. По томе граду, је каже предање и добио презиме Орловић, иначе му се отац пезивао Црногорац, па чак и унук његова брата Милије, презивао се Црногорац: „војвода Бијеле Црногорац“.


А Б В Г Д Е Ж З И Ј К Л Љ М Н О П Р С Т У Ф Х Ц Ч Ш


WWW.GRBOVNIK.IZ.RS  on  WWW.FREEHOSTIA.COM