А Б В Г Д Е Ж З И Ј К Л Љ М Н О П Р С Т У Ф Х Ц Ч Ш





БАКИЋ

У селу Доњи Бакићи код Олова налази се велики споменик на коме се види штит са вучјом главом. (Гласник Земаљксог музеја, 1889. стр. 74).




БАЛШИЋ (БАОШИЋ)

Оснивач династије Балшића, зетски властелин, Балша I, живео је у 13. веку. Славу породице Балшића пронели су Балшини синови: Страцимир, Ђуро I и Балша II. Спомињу се у документима из 1360. године, као господари Зете и северне Албаније. Били су сложни и проширили су своју власт према северу и заузели су Призрен (1372.) и према Дубровнику. С њиховом смрћу престаје моћ Балшића. Страцимиров син, Ђуро II, није био у стању да очува баштину, јер је имао снажне противнике: Турке, који су се након победе на реци Марици 1371. снажно учврстили на Балкану и Млечане, који су желели загосподарити на југо - источним обалама Јадранског мора. Слабост Ђуре I користе Црнојевићи, господари Црне Горе и босански бан Твртко I, који преузима Конавле. Ђуро Балшић је умро 1378. Био је зет српског краља Вукашина. Његов насљедник Балша III, води безуспешне борбе с Турцима. Погинуо је у борби против Турака 13.9.1385. С њим изумире династија Балшића, господара Зете. По праву наследства Зета је прикључена Србији кнеза Лазара Хребељановића.








БИБИЋ

У Корјенић – Неорићевом грбовнику стоји да племићка породица Бибић потиче од Миденог брда у Загорју. Других података нема.




БИЈЕЛОПЕРОВИЋ

У грбу ове племићке породице види се крило с белим перијем, дакле грб који објашњава име племићке породице. Грб Бијелоперовића налази се у илирским грбовницима (у Корјенић – Неорићевом у Загребу, у Скоројевићевом у Бечу). О племићкој породици Бјелоперовића нема података.




БИЛОШЕВИЋ

У Корјенић – Неорићевом грбовнику, напомиње се да племенита породица Билошевић потиче од Мостара. У једној повељи из године 1395. налази се потпис кнеза Стипца Билошевића од Усоре.




БИСАЉИЋ

Грб ове племичке породице, налази се у свим илирским грбовницима. О овој племичкој породици, нема података, осим што се у Корјенић – Неорићевом грбовнику спомиње да потиће из Дувна.




БОГАШИНОВИЋ

Богашиновићи се зову још и Добрашиновићи. Имали су своје поседе у околини Никшића. Били су у сродству са Охмучевићима и као такви улазе у њихов (тј. Фојнички) грбовник. Грб Богашиновића се налази у Корјенић – Неорићевом грбовнику.




БОГОПАНКОВИЋ

Грб племићке породице Богопанковић налази се у грбовнику Корјенић – Неорић и у грбовнику што се чува у музеју примењених уметности у Београду. Влах Опанковић (Богопанковић) спомиње се у народној песми у вези са Рељом Крилатицом (Охмучевић).




БОСНА

Грб Босне је сложен од два грба: од грба Босне какав је израдио Улрицх Рицхентал у свом грбовнику рађеном између 1414. – 1418. и од грба Илирије састављеног крајем 16. века по замисли дубровачких илира. С оваквом комбинацијом они су хтели рећи да је srcе Илирије у Босни. Овај илирски грб Босне, није сличан грбу Босне из доба босанских краљева: плаво поље са златном круном од љиљана. Овај грб Босне одаје да Фојнички грбовник није састављен 1340. него да потиче из времена илирског покрета у Дубровнику, дакле крајем 16. века.
 




БОСНИЋ

Грб племичке породици Боснић, налази се у свим илирским грбовницима. Боснићи су преселили у Угарску. Тамо су укључени у угарско племство. Грб који су добили у Угарској не слаже се са овим. Др. А. Соловјев . «Прилози за босанску и илирску хералдику» у Гласнику Земаљског музеја у Сарајеву ( Археологија). Нова серија, свеска IX ( 1954. ), стр. 93.




БРАНИЛОВИЋ

Грб ове племићке породици налази се у свим илирским грбовницима. Потичу из Рисве. Других података нема.




БРАНКОВИЋИ

У време Стефана Дечанског (1322. - 1331.) живео је војвода Младен; можда потомак Немањиног сина Вукана. Његов син Бранко Младеновић био је намесник цара Душана у Охриду. Његови синови Вук, Ђуро и Роман зову се Бранковићи. Вук Бранковић, зет кнеза Лазара погибе с њим на Косову 1389. Опеван је у народној песми. Вуков брат Ђуро I спомиње се у вези с битком код Ангоре 1402. Ђуро насљеђује баштину деспота Стефана Лазаревића свога ујака. Води борбе и с Турцима и с Угрима. Од године 1427. до 1430. зида Смедерево, нову престоницу Србије. Умире 1456. , након што је Београд ослобођен турске опсаде. Ђуру I наследио је деспот Лазар, отац босанске краљице Маре, жене Стефана Томашевића венчан, 1.IV.1459. крунисан, 1461.







БРЗОЈЕВИЋ

У грбу ове племићке породице налази се риба, и према пословици «брз ко риба « овај знак означава једну врлину дотичне племићке породице. У Корјенић – Неорићевом грбовнику стоји да ова породица потиче из Рогознице крај Омиша. Других података нема.




БУГАРСКА

Лав се јавља на бугарским новцима од времена цара Ивана Шишмана ( 1271. – 1393.). Поред лава на новцима се јавља и орао, и тако лав престаје бити јединствени државни амблем за Бугарску до краја 16. стољећа. С појавом илирских грбова, међу којима овај фојнички грбовник заузима важно место, јавља се и грб Бугарске с лавом, јер и Бугарска улази у сферу илирског покрета.




БУРМАСОВИЋ

У околини Стоца у Херцеговини постоји од 1400. године пастирска општина Бурмасовићи. У Корјенић - Неорићевом грбовнику наводи се да су Бурмасовићи из Подбиља крај Имотског.


А Б В Г Д Е Ж З И Ј К Л Љ М Н О П Р С Т У Ф Х Ц Ч Ш


WWW.GRBOVNIK.IZ.RS  on  WWW.FREEHOSTIA.COM