Павловићи - Јабланићи
Павловићи или Јабланићи су позната српска племићка породица.
Најстарији познати члан Павловића био је локални властеличић Раден Јабланић. Његов син Павле Раденовић (?-1415) се уздиже током владавине Твртка I (1377-1391) и постаје један од најмоћнијих великаша краљевине Босне владајући простором око Криваје и Праче. Он са Влатком Вуковићем 1391/92 по налогу краља Босне и великаша заузима Конавље и проширује своје поседе, контролишући са Влатком царину на Леденицама. Он одржава добре односе са Дубровачком републиком и 1397. године постаје њен грађанин издавши Дубровчанима повељу о слободној трговини и заштити на његовим поседима. Као један од најмоћнијих велможа краљевине Босне активно учествује у превирањима око власти, како у Босни тако и у Мађарској подржавајући Владислава Напуљског против Жигмунда Луксембургшког. Павле умире 1415. године од последица рана које је задобио у лову на Пареној Пољани недалеко од Краљеве Сутјеске односно Бобовца. Том приликом су га током лова завереници из породице Златоносовића, по налогу краља Стефана Остоје и Сандаља Хранића напали, наневши му смртоносне повреде.
Наслеђују га синови Петар (1415-1420), који 1420. године гине у борби са Османлијама и Радослав (1420-1441) који је био ожењен Теодором, ћерком Вукца Хранића Косаче и сестром Стефана Вукчића Косаче. Он 1426. године продаје Дубровчанима свој део Конавља, да би од 1430. до 1432. године водио против њих рат око Цавтата освојивши га. Поред Дуброника, Радослав се сукобљавао и са Косачама, породицом своје жене успевши да Стефана Вукчића Косачу потисне из Приморја. После његове смрти 1441. године наслеђује га син Иваниш (1441-1450) који умире 1450. године, после чега власт прелази на два преостала Радославова сина Петра и Николу (1450-1463). Њих двојица стају уз краља Стефана Томаша у борби за одбрану краљевине Босне против Османлија. Обојица су страдала 1463. године током пада краљевине Босне под османлијску власт, чиме је угашена властелинска породица Павловић.
Посед породице Павловић
Поседи Павловића обухватали су просторе данашње источне и југоисточне Босне и Херцеговине са делом Конавља.
У свом раду: „О поријеклу становништва Тузланске области“ Ристо Јеремић наводи да је цео простор између река Дрине и Босне припадао средњовековној властели Павловић, чија је матица био Јаблан град у срезу Зворничком, а главно седиште град Борач код Рогатице.
Најзначајније утврде под њиховом контролом биле су:- Борач
- Прача
- Вишеград
- Олово
- Требиње
- Цавтат
Поред тога имали су неколико царина, од којих су најзначајније биле код:
Владари из породице Павловића- Јаблан ?
- Раден Јабланић (поменут 1380), властелин
- Павле Раденовић (~1370-1415), кнез
- Петар I Павловић (1415-1420), војвода
- Радослав Павловић (1420-1441), војвода
- Иваниш Павловић (1441-1450), војвода
- Петар II Павловић (1450-1463), војвода
- Никола Павловић (1450-1463), кнез
Извор: Wikipedia |
